Циљ рада је да анализира еволуцију етничке структуре популације Молдавије. Главна пажња је посвећена садашњој етничкој ситуацији и ово је једна од првих студија из ове области од задњег пописа 2004. године. Етничка разноврсност одсликава различите историјске периоде, регионе и описе етничких група на територији Молдавије. Утицај етничког фактора на политичке процесе је такодје поменут. Надамо се да ће ова студија допринети знању о прошлој и садашњој етничкој ситуацији у Републици Молдавији.

The paper attempts to analyze the evolution of ethnic structure of population from Republic of Moldova. Main attention is paid to the actual ethnic situation and it is among first studies in this domain after the last census from 2004. Ethnic diversity is characterized by the historical periods, regions and description of the main ethnic groups presented on the territory of Moldova. Importance of the ethnic factor on the political processes is also mentioned. Hoping this study will contribute to the knowledge about past and present ethnic situation in the Republic of Moldova.

Иако је Молдавија једна од најмањих земаља, она има прилично комплексну етничку еволуцију која се рефлектује у диверзитету данашње етничке структуре. Лоцирана у прошлим вековима на споју три највеће европске империје, отоманске, аустро-угарске и руске, Молдавија је примила утицаје све три, што се завршило поделом њене територије на различите државе. Данас је Република Молдавија независна држава која укључује само део некадашње средњовековне државе. Садашње границе је одредио Совјетски Савез 1940. године. Етничка структура је претрпела неколико промена током историје, иако су Молдавци остајали све време највећа етничка група у границама Молдавије. Колонизација у XIX веку коју су извршиле разне етничке групе са Балкана, из централне Европе и из Руског царства има утицаја на етничку структуру све до данас. За време Молдавије као совјетске републике етнички Молдавци су остали у броју од око 64%, после независности, у периоду последњих 15 година, број је порастао на више од 70%. Највеће промене су се десиле такође у независној Молдавији, нарочито у вези са цепањем земље на два дела, једног званично контролисаног од стране државе и другог са сепаратистичком владом дуж источне границе Молдавије. Такозвана Дњестарска Молдавијска Република је де факто неконтролисана територија од стране централне власти, што се, исто тако, рефлектује на етничку еволуцију региона, без етничке већине. Молдавци, као и Румуни, етно-лингвистички припадају романској групи Индоевропљана, док друге етничке групе припадају словенској групи (Украјинци, Руси, Бугари, Пољаци, Белорусини), индијској групи (Цигани), не-европској групи припадају само Гагозини (Турска група из Алтајске породице) и Јевреји (семитска група). Територијална распрострањеност етничких група у Молдавији показује разлику међу регионима са апсолутном већином Молдаваца у централним, југоисточним и североисточним деловима земље, док су јужни, северозападни и источни делови Молдавије етничке мешавине. Као резултат доминације Гагозина у неким деловима јужне Молдавије аутономна територијална јединица – Гагоз Јери је формирана дајући пример за решење проблема Трансистриа.